Najčešća pitanja o udruženjima – 1. deo

U ovom tekstu probaću da odgovorim na neka najčešća pitanja o udruženjima koja me ljudi pitaju.

Što se tiče same procedure za osnivanje, neću o tome sad, imate upustva na sajtu APR-a.  Ukoliko vam treba baš podrška oko procedure osnivanja pišite mi na office@odmorzadusu.com

Koja su to pitanja?

Ukoliko planirate da vam udruženje bude paravan za privatni biznis, pa da ga registrujete umesto firme, a da u stvari ni ne funkcioniše kao udruženje, pritisnite Alt + F4.

Ovde ću više govoriti o nekim čestim dilemama koje ljudi imaju oko kasnijeg poslovanja, a ne mogu se tek tako na prvo guglanje i čitanje pronaći u drugim tekstovima na slične teme.

Nažalost, primetićete da su sve nedoumice vezane za finansije, ali to su pitanja koja dobijam.

Kad neko bude pitao kako da odredim misiju, viziju i vrednosti udruženja ili kako da udruženje sprovodi kvalitetne programe, pisaću o tome.

1. Koji su mi troškovi i da li plaćam neki porez?

Nemate troškove u smislu plaćanja poreza i slično. Udruženje je po default-u neprofitno, te ne postoji porez na dobit ili nešto drugo. Zvuči jednostavno i logično, ali ja sam prve godine našem knjigovođi morao da objašnjavam da ne treba 31. decembra sve pare da skinemo sa računa kako ne bismo platili porez. Bivšem knjigovođi, razume se. (Postoji naravno PDV ako pređete prihode od delatnosti preko 6 miliona, ali recimo da sad ne treba to da vas brine.)

Naravno, ukoliko angažujete ljude po ugovoru, plaćate pripadajuće dažbine (porezi i doprinosi na zaradu). Ostalo sve plaćate redovno preko računa firmama sa kojima poslujete.

Kad otvorite račun u banci, plaćaćete mesečno održavanje. Međutim, ako nemate transakcije, većina banaka vam neće uzmati ništa.

Završni račun na kraju godine može da vas košta 5 do 10 hiljada dinara.

2. Treba li mi knjigovođa i koliko će da me košta?

Zakon kaže da morate voditi knjige. Većina udruženja, osim onih najrazvijenijih, nemaju zaposlenog knjigovođu nego angažuju agenciju koja im to radi.

Koliko to može da košta? Zavisi od obima posla, a i od knjigovođe. Obično par hiljada mesečno. Ako nemate puno transakcija ili obračuna honorara/plata i slično, neki od njih vam i neće naplaćivati ništa na mesečnom nivou i možda pristanu da im samo platite završni račun ili ponekad nešto još kad ima posla.

3. Kako da se finansiram?

Udruženje može sticati imovinu od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnine, dividendi i na drugi zakonom dozvoljeni način.

(Zakon o udruženjima, član 36.)

Pretpostavljam da od svih ovih stvari pomenutih u Zakonu ćete najverovatnije koristiti članarine, donacije i finansijske subvencije.  Članarine i donacije mogu da vam uplaćuju fizička ili pravna lica na račun. Ako vam daju u kešu, treba da ih uplatite vi. Da, može i iz inostranstva, samo otvorite devizni račun.

Finansijske subvencije? U prevodu – prijavljivanje na konkurse i pisanje projekata.

U početku ne očekujte mnogo, treba strpljivo i marljivo da radite više godina dok ne dođete do ozbiljnijih fondova i sredstava za vaš rad. Međutim, budite svesni da treba da učite o tome, pratite tokove, ulažete vreme.

Gde pratiš te konkurse? Na više mesta. Ali trenutno najviše OVDE.

Obuke za pisanje projekata držimo povremeno, 
a ako vam treba podrška i konsultacije, 
pišite na office@odmorzadusu.com

Ono što još postoji kao mogućnost, a nedovoljno se priča o tome, jeste prihodovanje od delatnosti udruženja. Čak je i u zakonu to objašnjeno tek u sledećem članu, a ne u onom gde se pominje način sticanja imovine. Pročitaj ceo Zakon o udruženjima OVDE.

U prevodu ovo znači da vi možete da naplatite usluge (ili prodate proizvod) i da ispostavite fakturu za to.

Udruženje Pokret gorana Vojvodine se delom finansira od usluga smeštaja koje pruža u Eko centru Radulovački 

4. Da li mogu da „radim preko udruženja“?

Mnogo njih pita ovakva pitanja, iz različitih namera. Ukoliko planirate da vam udruženje bude paravan za privatni biznis, pa da ga registrujete umesto firme, a da u stvari ni ne funkcioniše kao udruženje, pritisnite Alt + F4.

Ako i dalje čitate ovaj tekst, objasniću nekoliko mogućih opcija.

Pre toga obavezno pogledajte tekst 
Neprofitna organizacija ne znači 
i organizacija koja ne zarađuje

To je najčitaniji tekst na sajtu.

Nema ništa loše u volonterizmu, ali svakako ako neko troši značajnije vreme da se nečim bavi u udruženju, treba da bude i plaćen. Najispravnija stvar je napraviti ugovor (o delu, autorski, o radu itd.) i isplatiti. Naravno, tu ide pozamašan procenat na poreze i doprinose, pa svi nekako gledaju i da ga izbegnu.

Ukoliko je neko preduzetnik, npr. konsultant koji vam pruža neke usluge, može vam isporuči fakturu svoje firme na usluge koje je obavio. On svakako plaća već poreze i doprinose, tako da ne morate vi. Plaćate kao što plaćate svaki drugi račun. Time se obično uštedi, odnosno angažovano lice dobije više neto sredstava nego kod ugovora.

Takođe, postoje još neke stvari kao što su isplate dnevnica i druga neoporeziva i oporeziva primanja.

Sve što važi za spoljne ljude koje angažujete, važi i za članove, osnivače itd. Nema nikakve prepreke da neko ko je osnivač, predsednik, direktor ili samo član udruženja bude plaćen za neki posao. Naravno, napravite vaše interne procedure i pravila da ne bi bilo zloupotreba.

5. Može li od toga da se zaradi za život?

Može.

Od svakog posla ako ste dobri u njemu.

Evo nas pet ima platu u ovom udruženju.

Ali ne može preko noći.

Toliko za ovaj tekst.

Ukoliko vi imate pitanja koja vas zanimaju, predložite ih za tekst   Najčešća pitanja o udruženjima – 2. deo koji ću napisati u neko doba. I prijavite se dole na mejling listu kako bismo vas obaveštavali kad ima nešto novo.

Napomena: Tekst možete besplatno koristiti 
na vašem sajtu uz obavezno navođenje izvora i linka.

O autoru teksta