Pokrenuo bih posao, ali… Zašto imamo blokade?

Verovatno ste mnogo puta pomsilili: „Pokrenuo bih posao…“ Međutim, još uvek niste i imate određene blokade koje vas sprečavaju da to uradite.

Hajde da probamo da izvojimo neke najčešće razloge zašto ljudi oklevaju da krenu u preduzetničke vode i da vidimo šta možemo da uradimo povodom toga.

1. Pokrenuo bih posao, ali ne znam ništa oko finansija, papirologije, osnivanja firme, poreza itd.

Ljudima se inače sve ovo znanje dodeli zajedno sa imenom pri rođenju pa im bude mnogo lakše nego vama.

Šalu na stranu, ali veliki broj ljudi koji je započeo neki posao nije znao ništa o ovome, što zbog toga što se nisu rodili sa tim, što zbog toga što nigde kroz školovanje nije učilo o tome.

A i oni što se najbrže odluče na privatan biznis su uglavnom oni što i nisu puno slušali u školi.

Naučićete bez brige, glupo je da vam to bude prepreka. Danas bar ima dovoljno načina da se o svemu ovome informišete, bilo uz pomoć Google-a (teorija) ili tako što ćete pitati nekog ko već nešto zna (praksa).

Ako baš nemate nijednog prijatelja u okruženju koji zna malo više o tome, pišite mi na office@odmorzadusu.com. Ali prvo pročitajte tekst do kraja i spremite ideju.

2. Sve je to lepo, ali nemam da uložim

Ovo je već vrlo konkretan problem. Ako planirate da izgradite fabriku.

Srećom ima poslova za koje je lakše obezbediti početna ulaganja ili čak uopšte i ne zahtevaju ulaganja. Ili ne ulaganja novca. Možda možete da uložite nešto drugo što imate: vreme (vreme beše novac?) znanje, trud, energiju…

Postoje mnogi poslovi koji se mogu započeti sa par stotina evra ulaganja, naročito ako su u pitanju neke usluge koje možete obavljati drugim ljudima. Neke predloge sam dao u tekstu Ideje za posao koje mladi na selu mogu lako da pokrenu koji se poslednjih meseci najviše čita na ovom sajtu.

Za one koji su okrenuti ka poslovima koji se obavljaju onlajn (a trebalo bi svi o tome da razmišljamo) uvek ću preporučivati tekst Ede Sadikovića Kako da pokreneš mali online biznis sa Vučićevih 100€.

Postoje, naravno, i čuvene državne subvencije za samozapošljavanje i druge slične stvari, ali ako će od toga da li ćete ih dobiti ili ne zavisiti da li ćete pokrenuti posao, nemojte ni da ga pokrećete. Vi pravite nešto što ne treba da zavisi od toga, a ako usput legne i pomoć, super.

Postoje naravo još neke opcije da se obezbede investicije, ali o tome u nekom drugom tekstu.

3. Pokrenuo bih posao, ali ne mogu da stignem od obaveza/postojećeg posla/male bebe…

U redu, ako procenjujete da nemate vremena, džaba sve ovo pričamo. Međutim, verujem da svako bar deo vremena u toku dana može da otme od drugih aktivnosti. Možda neko ne može 8 sati, 4 sata, ali bar jedan sat ili bar pola sata, verujem da može.

Od ove količine slobodnog vremena možda i najviše mogu zavisiti vaši budući koraci i vrsta posla.

Hajde za sad da se fokusiramo na problem postojećeg posla, pošto se ne bih previše bavio vašim privatnim obavezama. To ćete morati sami. Ako uvidite da vam je draže da provedete 3 sata sa prijateljima ispijajući kafe nego da se 3 sata se bavite vašom novom idejom, onda možda ta ideja nije ona prava. Evo šta kažu poznati motivacijski govornici po pitanju ulaganja vremena:

Često čujem od ljudi nezadovoljnih trenutnim poslom da žele da pokrenu svoj privatni posao, ali ne mogu da napuste postojeći jer prosto onda neće imati od čega da žive. Potpuno razumljivo, naravno. To je jedan sasvim drugi problem, za koji takođe obećavam poseban tekst, ali evo šta mogu da kažem za sad: niko od vas ne očekuje da ostavite postojeći posao odmah i bacite se u nepoznati rizik, ali počnite da pripremate teren za to. Sat, dva dnevno; godinu, dve, pet… pa ćete onda ostaviti postojeći posao, ali nećete krenuti od nule. Ako niste sadašnjim stanjem zadovoljni, nemojte doveka da budete nezadovoljni, čemu život.

4. Sve sam ja to lepo smislio, ali ne znam da li bi to neko kupovao

Okej, izlizana je fraza da „svaka roba ima svog kupca“, no bez obzira da li je istina ili ne, od sakupljanja narodnih izreka se nećete proslaviti osim ako se niste rodili u Tršiću za vreme Osmanskog carstva, a za to vam je malo kasno.

Cela poenta i jeste u tome da ne postavite sebi pitanje da li bi to svako kupovao, već upravo da li bi to neko kupovao. Svako neće kupovati ni hleb i mleko. A i da hoće, ko kaže da će kod vas. Vama treba neko i to neko ko će upravo kod vas kupovati, iz nekog razloga. A taj razlog je možda i ono najvažnije u celom pitanju. Nemojte pasti u zamku da budete najjeftiniji – neka kod vas kupuju jer vam veruju ili za početak jer vas poznaju.

I nemojte pasti u drugu zamku da u vašem kraju, okolini, gradu nema dovoljno kupaca za vaš proizvod/uslugu. Ceo svet je tržište. Ja ovaj tekst pišem iz galicijskog sela od 20 stanovnika u koje dolaze ljudi iz celog sveta i plaćaju smeštaj da bi ovde radili. Dakle, sve je moguće.

5. Pokrenuo bih posao, ali bojim se da neće uspeti

Nastavite da se bojite.

Ili nastavite da čitate ovaj tekst.

Veliki broj ljudi u okruženju ne uspe u svom poslu. To viđamo svaki dan: otvore kafić pa zatvore, krenu u proizvodnju nečega pa posle nekog vremena vide da ne zarađuju dovoljno da pokriju troškove, nude usluge ali se ljudi ne interesuju… Mada, ja ne vidim kakve to baš ima veze sa vama.

Možda uspeh u poslu nije uvek do posla, možda je do onog koji ga vodi. Pogledajte malo oko sebe i šta vidite: brzu hranu koju čekate sat vremena, poljoprivrednike koji neće da unaprede svoj način rada, firme koje ne možete da pronađete na Googlu, gazdu koji neće da isplati radnike a ima odakle… I da, privatnike koji i nakon 20 godina poslovanja i dalje ne znaju ništa oko finansija, papirologije i svega onoga sa početka već i dalje prepuštaju to drugima da im rade. Ali se nisu bojali da se upuste.

Ako vi ne planirate da radite na ovakav način i mislite da možete bolje, ne vidim zašto ne biste uspeli. Uradite za početak prvi korak. Danas. U nekoj pauzi od pola sata.

NAPOMENA: Sve sadržaje za sajta odmorzadusu.com možete besplatno preuzeti uz obavezno navođenje izvora.

O autoru